Žrtve

 

​

 

Definicija žrtve

​

U rečniku je definisano da je žrtva ona osoba koja neopravdano ispašta.

​

Pošto to i nije najbolja definicija , jer nije definisano šta podrazumeva ispaštanje i od strane koga ili čega je prouzrokovano, a posebno reč „neopravdano“ ne može se prihvatiti , jer neko može da ispašta iako je svojim postupkom zgrešio, ali ne u toj meri da bi ispaštao tim inenzitetom.

​

Zbog toga najbolja definicija žrtve je ona koju je Generalna skupština UN definisala:

​

„Pod pojmom žrtava podrazumevaju se lica koja su, individualno ili kolektivno, pretrpela štetu, uključujući fizičke ili mentalne povrede, emocionalne patnje, ekonomski gubitak ili značajno narušavanje svojih osnovnih prava, usled činjenja ili nečinjenja koje predstavlja kršenje nekog od krivičnih zakona države članice, uključujući i one zakone kojima se zloupotreba moći propisuje kao krivično delo. „(1)

​

Žrtve u našem zakonodavstvu

​

Zakonodavni okvir u Republici Srbiji ne definiše ko se ima smatrati žrtvom.

​

Krivično zakonodavstvo koristi termin oštećeni, odnosno lice koje je oštećeno izvršenjem krivičnog dela, pa je u članu 2 stav 1 tačka 11 Zakonika o krivičnom postupku definisano:

 

„Oštećeni je lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo”.

​

O žrtvi se govori u članu 54 Krivičnog zakonika kojim se definišu opšta pravila o odmeravanju kazne:

 

(„sud će učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu…. uzimajući u obzir ….. naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela”); u okviru odredbi o zaštitnom nadzoru (u članu 72  “sud može odrediti da se učinilac stavi pod zaštitni nadzor, ako se, s obzirom ….na njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela…” ; u član 73  “zaštitni nadzor može obuhvatiti jednu ili više od sledećih obaveza: …. otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom, a naročito izmirenje sa žrtvom učinjenog krivičnog dela”); u članu 77. st. 4 (“pri odlučivanju da li će izreći sudsku opomenu sud će … posebno uzeti u obzir ….. naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela…”); u članu 388. st. 8 (“ko zna ili je mogao znati da je lice žrtva trgovine ljudima…”)[1]

​

Prava oštećenog u našem zakonodavstvu

​

U članu 50 Zakonika o krivičnom postupku definisano je pravo oštećenog.

„Oštećeni ima pravo da:

​

1) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje;

2) ukaže na činjenice i da predlaže dokaze koji su od važnosti za predmet dokazivanja;

3) angažuje punomoćnika iz reda advokata;

4) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;

5) bude obavešten o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja;

6) podnese prigovor protiv od luke javnog tužioca da ne preduzme ili da odustane od krivičnog gonjenja;

7) bude poučen o mogućnosti da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu;

8) prisustvuje pripremnom ročištu;

9) prisustvuje glavnom pretresu i učestvuje u izvođenju dokaza;

10) podnese žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka i dosuđenom imovinskopravnom zahtevu;

11) bude obavešten o ishodu postupka i da mu se dostavi pravnosnažna presuda;

12) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.

​

Oštećenom se može uskratiti pravo da razmatra spise i razgleda predmete dok ne bude ispitan kao svedok.

​

Javni tužilac i sud upoznaće oštećenog sa pravima navedenim u stavu 1. ovog člana.“

​

Kao što se vidi oštećeni (kao žrtva krivičnog dela) ima pravo da podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje što predstavlja pravo na naknadu štete.

​

Prava žrtava

​

„Tokom 1980-ih zapadnoevropske države posvetile su dosta pažnje pitanjima reparacije, povraćaja u pređašnje stanje, nadoknade, medijacije na relaciji žrtva-učinilac ili pomirenja.

 

U Deklaraciji Ujedinjenih nacija o osnovnim načelima pravde za žrtve krivičnih dela i zloupotrebe vlasti prvi put je prepoznato, na međunarodnom nivou, da postoji potreba da se unapredi pristup pravdi i za žrtve krivičnih dela.“

bgcentar.org.rs/Mere-za-smanjenje-zatvorske-populacije.pdf, str. 71

​

„Uporedo sa definisanjem žrtve međunarodni dokumenti određuju i skup osnovnih prava koja se garantuju žrtvama, a među njima i pravo na pristup pravdi i fer postupanje koje, između ostalog, podrazumeva preduzimanje mera za smanjivanje neprijatnosti, zaštitu privatnosti žrtve, a kada je potrebno, i zaštitu žrtve i njene porodice od zastrašivanja i odmazde (čl. A st. 6 t. d Deklaracije).

Jedno od najznačajnijih prava je i pravo na naknadu štete, kompenzaciju od strane države i pravo na korišćenje pravnih mehanizama, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima, u svrhu brze i efikasne reparacije posledica stradanja koje su pretrpele.

Pravo na naknadu štete predstavlja najvažnije originerno pravo žrtava krivičnih dela.

Kompenzacija, šteta, restitucija i reparacija često se koriste za pozivanje na iste ili veoma slične koncepte, odnosno naknadu nekom licu za gubitak, nanošenje povrede ili štete, ili zla, posebno odgovarajućim plaćanjem.“[1]

​

Šta znači kompenzacija

​

„Izraz kompenzacija znači celokupan koncept plaćanja naknade nekom licu, bez obzira na izvor plaćanja ili korišćene mehanizme, ili tipove gubitaka koje treba nadoknaditi.

​

Šteta naneta žrtvi izvršenjem krivičnog dela može biti materijalna i nematerijalna.

​

Materijalna šteta se odnosi na finansijske ili novčane gubitke, kao što su medicinski, bolnički i pogrebni troškovi, gubitak budućih zarada i povlastica vezanih za zaposlene, neisplaćene plate, kao i troškovi za štetu nanesenu imovini.

​

Nematerijalna, moralna šteta odnosi se na svaki drugi nefinansijski ili nenovčani gubitak, npr. duševnu patnju, gubitak ugleda ili časti, bol i patnju, neugodnosti, gubitak životne radosti, gubitak društvenog života i gubitak partnera – prijatelja“ [1]

​

Koje štete trpi žrtva koja je bila izložena krivičnom delu

„Izvršenjem krivičnog dela žrtva trpi materijalnu ili moralnu štetu, ili obe istovremeno.

 

Pored toga, žrtva može pretrpeti i telesne povrede i psihička oštećenja. Pri tome su psihička oštećenja često tesno povezana sa telesnim povredama, bilo da je u pitanju njihova težina ili način na koji su one nanete.

​

Takođe, psihička oštećenja mogu nastati i kao posledica nenasilnih krivičnih dela.

 

Sve ove posledice predstavljaju posledice primarne viktimizacije i one stvaraju čitav niz problema za žrtvu (npr. finansijski, zdravstveni, porodični problemi problemi na poslu i sl.).

​

Međutim, pored primarne, žrtve kriminaliteta najčešće trpe i sekundarnu viktimizaciju.

​

Sekundarna viktimizacija predstavlja pooštravanje primarne viktimizacije kroz negativnu reakciju socijalne sredine i kroz neadekvatnu ili čak pogrešnu reakciju organa gonjenja.

U celom društvu često postoji težnja da se žrtva potceni i ubedi da je sama kriva što je do krivičnog dela došlo.

 

Ova tendencija postoji počev od najbliže okoline žrtve, preko organa krivičnog gonjenja, do najširih društvenih struktura.“
vds.org.rs/.pdf

​

Žrtva i restorativna pravda

​

Za  razliku  od  klasičnog  krivičnog  postupka,  restorativni  procesi  omogućavaju žrtvama da neposredno učestvuju u rešavanju situacije nastale krivičnim delom, da dobiju odgovore  na  pitanja  u  vezi  sa  krivičnim  delom  i  učiniocem,  da  iznesu  svoj  doživljaj uticaja dela na njih same, da im šteta bude nadoknađena ili popravljena, da im se učinilac izvini,  kao  i  da,  kada  je  moguće,  poprave  odnos  sa  njim. 

 

Sa  druge  strane,  pak,  ovi programi daju mogućnost učiniocu da prihvati odgovornost za štetu koju je naneo i za njeno popravljanje, da izrazi svoja osećanja, čak i kajanje zbog izvršenog krivičnog dela, potom  da  dobije  podršku  od  strane  porodice,  prijatelja,  lokalne  zajednice,  da  popravi pričinjenu štetu, da se izvini žrtvi i da, kada je moguće, popravi odnos sa njom (UNODC, 2006:  17). 

 

Pored  toga,  restorativni  procesi  reflektuju  i  druge  vrednosti  restorativnog pristupa: poštovanje, saradnju, osnaživanje i dobrovoljnost (Raye, Roberts, 2007: 217).

​

​

[1] www.astra.org.rs/ pravo žrtve na kompenzaciju

​

​