Posete u zatvorima

 

​

 

Ko ima pravo posete osuđenim licima

​

Po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija osuđena lica imaju pravo na posetu bračnog druga, dece, roditelja, usvojenika, usvojitelja i ostalih srodnika, a upravnik zavoda može odobriti i posete drugih lica.

​

Koliko traje poseta i koliko često

​

U našem zakonodavstvu dužina i učestalost posete zavisi od toga u koju grupu je razvrstano osuđeno lice.

​

Grupa zatvorenog tipa, V grupa ( V2 i V1)

​

Ova grupa ima pravo na posete u trajanju od sat vremena dva puta mesečno i jednu posetu u trajanju od tri sata u posebnoj prostoriji jednom u dva meseca (tzv. bračna poseta).

​

Ukoliko se osuđeni dobro vlada, te u zavisnosti od ostvarenog programa postupanja i realizacije individualnih ciljeva, može dobiti proširena prava u okviru zavoda (tzv. tačke):

​

1) prošireno pravo na prijem paketa – jednom mesečno;
2) prošireno pravo na broj poseta – jednom mesečno;
3) prošireno pravo na krug lica koja mogu posetiti osuđenog (dalji srodnici, prijatelji i drugi);
4) prošireno pravo na prijem poseta bez nadzora u prostorijama za posete – jednom u dva
meseca;
5) prošireno pravo na prijem poseta u posebnim prostorijama – jednom u dva meseca;
6) prošireno pravo na pogodniji smeštaj.

​

Konkretno to znači da ukoliko osuđeni dobije te pogodnosti (tačke) imaće pravo na posetu od:

​

a) sat vremena dva puta mesečno,

b) posetu od dva sata jednom u mesecu i

c) posetu od tri sata jednom u dva meseca

​

Grupa poluotvorenog tipa, B grupa ( B2 i B1)

​

Osuđenici iz ove grupe imaju pravo na posete kao V grupa sa proširenim pravima: a) sat vremena dva puta mesečno, b) posetu od dva sata jednom u mesecu i c) posetu od tri sata jednom u dva meseca.

​

S tim što B grupa može dobiti proširena prava i pogodnosti (tačke) koje se koriste izvan zavoda, i to:

​

1) prijem poseta izvan zavoda u trajanju od osam sati – jednom mesečno;

2) slobodan izlazak u grad u trajanju od osam sati jednom u dva meseca;

3) poseta porodici i srodnicima o vikendu i praznicima u ukupnom trajanju do 48 sati mesečno, a u mesecu u kom je neradni državni i verski praznik do 72 sata.

​

Grupa otvorenog tipa, A grupa ( A2 i A1)

​

Osuđenici iz ove grupe dobijaju sva proširena prava u okviru zavoda, kao i proširena prava i pogodnosti koje se koriste izvan zavoda, a mogu dobiti i proširena prava i to:

​

1) prijem poseta izvan zavoda u trajanju od osam sati – dva puta mesečno;

2) slobodan izlazak u grad jednom mesečno u trajanju od osam sati;

3) poseta porodici i srodnicima o vikendu i praznicima u ukupnom trajanju do 120 sati mesečno, a u mesecu u kom je neradni državni ili verski praznik do 144 sata.

​

Kada se dobijaju pogodnosti (tačke)

​

Prema PRAVILNIKU O TRETMANU, PROGRAMU POSTUPANJA, RAZVRSTAVANJU I NAKNADNOM RAZVRSTAVANJU OSUĐENIH LICA ( Službeni glasnik RS br. 66/2015)  član 33 glasi:

​

„Program postupanja se menja u skladu sa procenom ponašanja osuđenog, stepenom njegove saradnje u realizaciji programa, postignutim rezultatima i okolnostima koje mogu nastati tokom izvršenja kazne.

Program postupanja, preispituje se najmanje jednom:

​

1) svakih šest meseci za izrečene kazne zatvora do tri godine;

2) svakih godinu dana za izrečene kazne zatvora od tri do deset godina;

3) svake dve godine za izrečene kazne zatvora preko deset godina. „

​

Nedostaci

​

Porodica je snažan motivacioni pokretač svakog čoveka, a naročito osobe koja je izolovana iz zajednice.

​

Porodica za takvu osobu predstavlja možda i jedinu vezu sa spoljnim svetom.

​

Ograničiti kontakt sa porodicom predstavlja dodatno kažnjavanje ne samo prestupnika već i njegove porodice.

​

Preporuka

​

Mišljenja smo da posete ne bi trebalo da zavise od programa postupanja, razvrstavanja, tretmana ili dobrog ponašanja osuđenog lica.

​

Pogodnosti i privilegije se stiču na osnovu dobrog vladanja, ali usloviti nekog da bude dobar kako bi češće viđao svoju porodicu, prilično je neprikladno.

​

​

​

Evropska zatvorska pravila u svojim preporukama navode:

​

Deo I

​

1. Prema svim licima lišenim slobode postupa se uz poštovanje njihovih ljudskih prava.

2. Lica lišena slobode zadržavaju sva prava koja im nisu zakonito oduzeta odlukom kojom se osu|uju ili kojom se zadržavaju u pritvoru.

3. Ograničenja za lica lišena slobode treba da budu minimalna, neophodna i srazmerna legitimnom cilju zbog kog su nametnuta.

4. Zatvorski uslovi koji ugrožavaju ljudska prava ne mogu se opravdati nedostatkom materijalnih sredstava.

5. Život u zatvoru treba da bude što je moguće približniji pozitivnim aspektima života u zajednici.

6. Svi zatvori treba da bude uređeni tako da omogućavaju reintegraciju u slobodno društvo lica koja su bila lišena slobode.

​

Deo II

​

24.1 Zatvorenici imaju pravo da komuniciraju bez ograničenja, pismima, telefonom ili na drugi način, sa svojim porodicama, drugim licima i predstavnicima spoljašnjih organizacija i da primaju njihove posete.

 

Pravila Nelsona Mandele:

​

pravilo 43, par. 3; pravilo 58, par. 1; i pravilo 106

 

Pravilo 43

 

…

 

3. Disciplinske sankcije ili restriktivne mere ne uključuju zabranu kontakta sa porodicom. Sredstva za kontakt sa porodicom mogu biti ograničena samo na ograničen vremenski period i strogo su neophodna za održavanje sigurnosti i reda.

 

Pravilo 58

 

1. Zatvorenicima će biti dozvoljeno da, pod potrebnim nadzorom, redovno komuniciraju sa porodicom i prijateljima:

​

(a) Odgovarajući u pisanoj formi i koristeći, ako je moguće, telekomunikacije, elektronska, digitalna i druga sredstva;

 

(b) Primanjem poseta.

​

Pravilo 106

 

Posebna pažnja će se posvetiti održavanju i unapređenju takvih odnosa između zatvorenika i njegove porodice, koji su poželjni u najboljem interesu oboje.

​

UNODC- UNITED NATIONS OFFICE ON DRUGS AND CRIME (Kancelarija Ujedinjenih nacija o drogama i kriminalu) - UVODNI PRIRUČNIK O SPREČAVANJU RECIDIVIZMA I SOCIJALNE REINTEGRACIJE OSUĐENIKA:

​

Nedostatak povezanosti sa porodicom, raspad porodice ili nepostojanje porodice kod koje bi se vratili nako puštanja podstiče krug ponovnog prestupa. Nasuprot tome, održavanje smislenih odnosa sa članovima porodice, sticanje roditeljskih i partnerskih veština, preoblikovanje negativnih obrazaca razmišljanja i ponašanja u interakciji sa porodicom i postojanje porodice kao podrške nakon puštanja smatra se zaštitnim faktorima ne samo u smanjenju ponovnog prestupa, već u sprečavanju međugeneracijskog prenosa prekršaja.

..

​

Zatvorska služba u Singapuru, na primer, uvela je objekte za telekonferencije i videokonferencije kako bi omogućila članovima porodice da vide i razgovaraju sa rođacima koji su u zatvoru, a da ne moraju potencijalno dugo putovati u zatvor. Takođe, prestupnik sa niskim rizikom koji ima dobar opis ponašanja može služiti kraj svoje kazne kod kuće. Ovo olakšava postepenu reintegraciju prestupnika u porodično okruženje i zajednicu.

 

U Republici Koreji, na primer, nacionalna popravna služba izgradila je odvojene porodične kuće za sastanke u zatvorskim objektima kako bi omogućila zatvorenicima da ostanu jednu noć i dva dana sa članovima porodice kako bi održali porodične odnose. Ove porodične kuće za sastanke sada rade u 41 objektu u 40 regiona širom zemlje. Osim korišćenja porodičnih kuća za sastanake, zatvorenicima su dozvoljeni i dani porodičnih sastanaka gde im je dozvoljeno da imaju obroke sa članovima porodice u prijatnom okruženju, kao što su vrtovi.

 

U Krasnojarskoj regiji Ruske Federacije, na primer, porodična komunikacija putem elektronskih aplikacija, kao što su poruke e-pošte članova porodice i video telefonski pozivi, sada je dozvoljena kako bi se povećao kontakt sa porodicom.

​

Pored olakšavanja kontakata između prestupnika i njihovih porodica, često je važno ponuditi usluge i podršku članovima porodice i deci zatvorenika.54 Oslobođeni prestupnici često se oslanjaju na svoje porodice za pomoć po osnovu nekih potreba, uključujući stanovanje, zapošljavanje i finansijske podrške. Istovremeno, mnoge porodice se možda već bore sa različitim pitanjima i možda neće moći da pruže podršku koju bi prestupnik mogao očekivati. Štaviše, članovi porodice su možda iskusili značajne poteškoće tokom perioda zatvora. Neki od njih su se možda preselili ili formirali nove odnose. Članovi porodice treba da dobiju blagovremeno obaveštenje i informacije u vezi sa oslobađanjem prestupnika. Agencije za socijalne usluge mogu biti mobilisane da pruže pomoć članovima porodice prestupnika, pomažući im da se nose sa emocionalnim, finansijskim i međuljudskim pitanjima vezanim za povratak prestupnika u svoju porodicu i zajednicu.

​

​

Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHRSRB) u junu 2016 godine u brošuri Prava lica lišenih slobode piše preporuku sledeće sadržine:

​

„Svi osuđeni zatvorenici, bez obzira na režim u kome se nalaze, treba da imaju pravo na posetu najmanje jedan sat svake nedelje. Nadalje, zatvorenicima čije porodice žive na većoj udaljenosti od zatvora trebalo bi omogućiti da sabiraju sve neiskorišćene periode poseta.“

​

Na osnovu svega rečenog komunikacija osuđenog lica sa spoljnim svetom treba da bude što učestalija, a naročito komunikacija sa porodicom koja je glavni oslonac i podrška osuđenog lica. Zbog toga je neophodno da posete ne podležu ograničenjima koje su uslovljene tretmanskom grupom osuđenika, jer posete ne treba da se posmatraju kao privilegija sa kojom se trguje, već kao pravo zatvorenika koje je neophodno za njihovo pripremanje povratka u zajednicu.

​