Svrha zatvora

​

Zbog čega postoje zatvori

​

Svaki društveni sistem se sastoji od niza propisa i pravila koji su neophodni da bi društvo moglo zdravo da funkcioniše.

Svaki pojedinac koji prekrši neko pravilo mora na neki način odgovarati za svoj prekršaj i  biti kažnjen, jer, u suprotnom, ukoliko  bi se dozvolilo svakome da krši pravila, došlo bi do kolapsa društvenog poretka i stvorila bi se anarhija.

​

Tokom istorijskog razvoja pojavljivale su se razne vrste kažnjavanja poput: progonsta iz zajednice, osveta, telesno kažnjavanje, kompozicija (vid materijalne nadoknade) itd.

​

U savremenom dobu svako društvo svojim Ustavom i zakonima propisuje vrste kažnjavanja, a kazna zatvora je jedna od najtežih ali i najzastupljenijih kazni u sistemu sankcija savremenih krivičnih zakonodavstava.

 

 

Koje sve vrste kazni postoje

​

Vrste  kazni  u  krivičnom  zakonodavstvu  Republike  Srbije  određene  su  u  članu  43. Krivičnog  zakonika, prema  kome  se  učiniocu  krivičnog  dela  mogu  izreći:

​

• kazna zatvora,

• novčana kazna,

• rad u javnom interesu i

• oduzimanje vozačke dozvole.

​

​

Šta je svrha kažnjavanja

​

Krivični  zakonik  Republike  Srbije  propisuje  u  članu  4.  stavu  2.  da  opšta  svrha propisivanja  i  izricanja  krivičnih  sankcija  predstavlja  suzbijanje  dela  kojima  se povređuju ili ugrožavaju vrednosti koja su zaštićena krivičnim zakonodavstvom.

​

U  članu 42 KZ RS propisano je sledeće:

​

U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha kažnjavanja je:

​

1) sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne čini krivična dela;

​

2) uticanje na druge da ne čine krivična dela;

​

3) izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona.

​

Dok Zakon o izvršenju krivičnih sankcija u članu 43 propisuje svrhu izvršenja kazne zatvora na sledeći način:“ Svrha izvršenja kazne zatvora je da osuđeni tokom izvršenja kazne, primenom odgovarajućih programa postupanja, usvoji društveno prihvatljive vrednosti u cilju lakšeg uključivanja u uslove života posle izvršenja kazne kako ubuduće ne bi činio krivična dela.“

​

Dakle, svrha kažnjavanja je mera zaštite koje društvo izriče počiniocu krivičnog kako bi usvojio društveno prihvatljive vrednosti sa ciljem da ubuduće ne čini krivična dela, i na taj način se društvo štiti od kriminalitata.

​

​

Šta je individualizacija krivične sankcije

​

Individualizacija krivične sankcije  predstavlja potrebu da se osigura optimalna  svrha  kažnjavanja  na način  što  će  se  za  određeno  krivično  delo,  učiniocu odrediti  ona  krivična  sankcija,  koja  je  predviđena  za  to  krivično  delo,  a  pritom  da  je najviše  prilagođena  konkretnom  slučaju,  uzimajući  u  obzir  sve  subjektivne  i  objektivne okolnosti.

​

To znači da će vrsta i težina krivične sankcije zavisiti od osobe do osobe, ali u okviru propisanih zakonskih mera.

​

​

Šta je svrha zatvora

​

Kao što smo već naveli kazna zatvora je jedna od najtežih ali i najzastupljenijih kazni u sistemu sankcija savremenih krivičnih zakonodavstava.

​

Zatvor ima za cilj da kazni počinioca krivičnog dela i to samo tako što će ga lišiti slobode, odnosno ograničiti mu kretanje. To je jedini legitiman razlog za postojanje zatvora kao vid kazne i zbog toga ne sme biti drugih oblika kažnjavanja (telesnog, psihičkog ili bilo kakvog drugog oblika kažnjavanja).

​

A svrha zatvora je rehabilitacija učinioca krivičnog dela (specijalna prevencija) i zbog toga bi trebalo da glavnu ulogu u zatvorskom sistemu ima vaspitna služba, jer  specijalna prevencija podrazumeva ozbiljan psihološki rad sa učiniocem krivičnog dela, a ne samo izolaciju iz društva gde je takav pojedinac  prepušten sebi bez ikakve kontrole.

​

Princip popravljanja osuđenih lica znači ostvarenje bitne funkcije svrhe kažnjavanja, jer se danas izvršenje kazne lišenja slobode ne svodi samo na fizičko zatvaranje osuđenog lica. Naprotiv, izolacijom osuđenika iz društva, prema njemu se primjenjuju posebni postupci, mere i tretmani koji treba da neutrališu ili umanje dejstvo negativnih karakternih crta njegove psihološke ličnosti, a da pozitivne crte tog lica podstaknu i unaprede. Svrha je kazne zatvora da se osuđeni osposobe za normalan život i rad na slobodi u uključivanje u društvene tokove.

​

​

Nedostatak

​

U pogledu kažnjavanja zatvori ispunjavaju svoju svrhu, ali u pogledu popravljanja ličnosti koje borave u zatvorima, tu je potpuni promašaj.

​

Manjkavost u radu vaspitne službe je jedan od uzroka povratništva, jer ukoliko rehabilitacija ne bude uspešno ostvarena, onda se dovodi  u pitanje svrha zatvora, što čini ogroman propust zatvorskih sistema o čemu detaljnije možete pročitati ovde.

 

Reference:  disertacija “ Правна природа и сврха казнe затвора“ od Bingulac Ž. Nenada koju možete preuzeti ovde

​

​

​

​

​

​

​

​

Na osnovu gore iznetog zaključak je da svrha zatvora nije prosto zatvaranje učinioca krivičnog dela, već sprečavanje kriminala (globalna prevencija) i uticanje na učinioca da više ne čini krivična dela (specijalna prevencija).

​

​

​