Posle zatvora

 

​

 

„Tretman osuđenih lica ne prestaje sa njihovim izlaskom iz penitencijarne ustanove. 

Naprotiv, po izlasku osuđenika iz zatvora tretman prema njima se nastavlja u vidu pružanja postpenalne pomoći, koja predstavlja veoma važnu fazu tretmana, pa joj se iz tog razloga u savremenoj penološkoj teoriji i praksi poklanja posebna pažnja. 

Postpenalni tretman ili postpenalna  pomoć,  kao  oblik  tretmana,  započinje  još  u  ustanovi,  nekoliko meseci pre otpuštanja osuđenog lica sa izdržavanja kazne zatvora, i nastavlja se za  određeni  vremenski  period  posle  izlaska  osuđenog  lica  iz  ustanove.“

​

„Proces resocijalizacije osuđenika ne sprovodi se samo u ustanovima u kojoj se kazna služi već je vrlo bitno kakva vrsta podrške i programa je na raspolaganju osuđenicima nakon njihovog izlaska na slobodu u takozvanom postpenalnom (prihvatnom) period.

 

Postpenalni tretman, predstavlja završnu fazu resocijalizacije i to je skup mera i postupaka koji se primenjuju prema osuđeniku nakon što svoju kaznu „odsluži“. Ovaj period je bitna završna karika u procesu reintegracije jer bi trebala da preventira povratak najpre u kriminalnu strukturu, a zatim i u zatvor i time smanji rizike od povratništva.“ EurActiv

 

Aktivnosti Organizacije u postpenalnom periodu

​

Ciljevi Organizacije su:

​

1. pomoć oko pružanja neophodne pomoći osobama koje su izdržale kaznu zatvora ili se pripremaju za izlazak , a posebna pažnja se posvećuje maloletnicima i ženama;

2. saradnja sa državnim institucijama i nevladinim organizacijama u sprovođenju postpenalnog prihvata;

3. podizanje svesti o važnosti alternativnih sankcija i pozitivnog pristupa bivšim osuđenicima, kako kod građan, tako i kod predstavnika državne administracije (sudija).

 

Šta podrazumeva neophodna pomoć

​

Organizacija Opus Puls pomaže oko pružanja neophodne pomoći licima koja su izdržala kaznu zatvora u vidu:

​

•  pronalaženja posla,

•  pronalaženja nužnog smeštaja za osobe koje nemaju gde da stanuju,

•  pravnu pomoć,

•  psihološku podršku,

•  edukaciju za određenu vrstu zanimanja,

•  podsticanje na odgovoran život bez kriminala.

 

Šta je osnovni cilj

​

Osnovni cilj je pomoći osobama koje su izdržale kaznu zatvora da se što pre i što bezbolnije integrišu u društvenu zajednicu kako bi se preventivno uticalo na njih da ponovo ne vrše krivična dela.

​

​

„(Ne)prihvaćenost pojedinca po izlasku iz zatvora nije posledica samo njegovog ponašanja i tretmana (što god se pod tim podrazumevalo) nego je i uslovljeno stanjem i prilikama društva i lokalne sredine u koju se vraća.

​

Uključivanje bivšeg osuđenika u razne oblike društvenog života (porodične, socijalne, ekonomske…) i objektivna mogućnost započinjanja života „iznova“ bez ponovnog činjenja krivičnih dela predstavlja sadržaj reintegracije. Izostajanje porodične podrške i društvene pomoći pojedincu,prvenstveno oko obezbeđivanja sredstava za život, zatvara mogućnosti uspešnog vraćanja u sredinu iz koje je kaznom bio udaljen.“

Branislava Knežić

Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, str. 242

​

​

Naša organizacija se zalaže da osobe koje izađu iz zatvora budu svrstane u kategoriju teže zapošljivih osoba, što do sada nije uvedeno u naše zakonodavstvo. Međitim, u saradnji sa državnim institucijama i lokalnim samoupravama prave se neki pomaci u tom smislu da se i zakonom reguliše da osobe nakon izdržane kazne zatvora spadaju u red teže zapošljivih osoba i da poslodavci imaju posebne pogodnosti ukoliko zaposle neku od tih kategorija ljudi, u smislu subvencija.

​

Pokazatelj da su osobe koje su bile u zatvoru u podređenijem položaju i diskriminisane u odnosu na druge osobe koje nisu bile u zatvoru jeste podatak da razvojna agencija Srbije (RAS) u svom projektu podrške početnicima za započinjanje posla – Start up kao jedan od uslova za dobijanje start up kredita navodi da je potrebna i potvrda o neosuđivanosti za krivična dela protiv privrede i krivična dela protiv imovine.

​

Inače, Razvojna agencija Srbije (RAS) je agencija Vlade Republike Srbije, osnovana 11. januara, 2016. godine, na osnovu Zakona o ulaganjima, kojim su ugašene Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR).

 

Osnovna delatnost RAS je podrška mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u cilju osnaživanja privrede Srbije, podrška direktnim ulaganjima i promociji izvoza, podizanje ugleda Srbije i regionalni razvoj.

​

​

​

​