Restorativna pravda

 

​

 

Šta je restorativna pravda

​

Restorativna pravda se ne odnosi samo na krivično pravne procese, već se odnosi na bilo koji konflikt, pa između ostalog i na konflikt koji postoji u krivično pravnoj stvari.

​

Na primer, restorativna pravda se primenjuje i u školama kao restorativna disciplina koja  omogućava deci koja su se nasilno ponašala da prebrode problem u kome su se svojim postupkom našli.

 

Ciljevi restorativne discipline su:

​

• Da se razume posledica nasilnog akta i da se pokaže empatija i za onoga ko je vršio nasilje i za onoga ko je trpeo nasilje

• Da se podstakne odgovornost i pouzdanost osoba u konfliktu kroz njihovu međusobnu saradnju

• Da se osoba koja je činila nasilje uključi u zajednicu kao njen punopravni član

• Da se menja sistem, ukoliko on doprinosi nasilju ili povređivanju dece

 

Restorativna pravda nije novina i ona ima različite nazive tokom istorije, ali je koncept isti: popravljanje počinjenje štete.

​

Restorativna pravda je način na koji se pristupa konfliktu.

​

„Re­sto­ra­tiv­na­ prav­da ­je­ pri­stup ­re­ša­va­nju­ su­ko­ba ­(uklju­ču­ju­ći ­kri­mina­li­tet),­ko­ji ­po­la­zi­ od ­po­tre­ba ­žrtve, ­za­jed­ni­ce ­ i­ uči­ni­o­ca ­i ­oku­plja ­sve­ stra­ne ­u­ su­ko­bu ­ka­ko­ bi­ im­ se­ po­mo­glo­ da­ za­jed­no ,­na­ miran­ način, ­pu­tem­ di­ja­lo­ga,­ raz­re­še ­svo­je ­su­ko­be ­i­ pro­ble­me­ i­ po­stig­nu­ spo­ra­zum­ o ­to­me ­na­ ko­ji­ način na­sta­la ­šte­ta ­mo­že­ da ­bu­de ­po­pra­vlje­na ­ili­ na­dok­na­đe­na.

Re­sto­ra­tiv­na ­prav­da ­je ­ob­na­vlja­ju­ća­ prav­da:­ ona ­na­sto­ji ­da ­po­pra­vi/na­dok­na­di ­na­sta­lu štetu ­ i­ popra­vi­ na­ru­še­ne ­od­no­se ­i­ omo­gu­ći­ po­bolj­šanje ­me­đu­ljud­skih ­od­no­sa­ u ­za­jed­ni­ci.

 

Ona ­ta­ko­đe nasto­ji­ da ­do­ve­de ­do­ osna­ži­va­nja ­žr­tve­ i­ uči­ni­o­ca ­i­ da­ omo­gu­ći­ da ­se­ oni­ po­no­vo ­in­te­gri­šu ­u­ dru­štvo.“[1]

​

Čemu teži restorativna pravda

​

„Restorativna  pravda  teži  da  popravi  posledice prošlog događaja (izvršenog krivičnog dela) i uspostavi balans između potreba i interesa svih  zainteresovanih  strana  (žrtve,  učinioca  i  članova  zajednice). 

​

Krajnji  cilj  takvog postupanja  je  omogućavanje  oporavka  žrtve  od  traume  preživljene  viktimizacije, delovanje u pravcu prevencije budućih kriminalnih ponašanja i uspostavljanje harmonije u zajednici koja je narušena izvršenjem krivičnog dela.“ [2]

 

Šta znači popravljanje štete

​

„Popravljanje  je  mehanizam  za  obeštećenje,  koje  može  da  se  postigne  na  tri osnovna načina:  osveta,  odmazda  i  reparacija  (Sharpe,  2007:  25). 

​

Osveta  kao  način obeštećenja  nije  više  u  toj  meri  karakteristična  za  savremena  društva. 

 

Odmazda  i kažnjavanje su glavna odlika krivičnopravnog sistema i njegovih mehanizama reagovanja na  kriminalitet,  dok  je  popravljanje  suština  restorativnog  pristupa. 

 

Osnovna  razlika između  osvete  i  odmazde,  s  jedne,  i  popravljanja,  sa  druge  strane,  je  što  je  kod popravljanja fokus na smanjenju bola/patnje na strani žrtve, a ne povećanje bola/patnje učinioca što je, pak, u osnovi svakog kažnjavanja ili osvetničkog ponašanja.“ [2]

​

Ovo odgovara konceptu da svrha kažnjavanja nije odmazda društva za počinjeno krivično delo, već resocijalizacija/popravljanje prestupnika.

 

Restorativna pravda ide korak dalje i vodi računa ne samo o počiniocu krivičnog dela, nego i o žrtvi.

​

Žrtva treba da bude obeštećena u moralnom, psihološkom i materijalnom smislu, i onda se govori da je „šteta popravljena“.

 

Međutim u mnogim slučajevima šteta ne može biti popravljena, ali može se na neki način nadoknaditi što dovodi do satisfakcije.

 

Koje je najbolje rešenje za svaki pojedinačni slučaj postiže se restorativnim dijalogom.

 

Suština restorativne pravde

​

„Suštinu restorativne pravde čini restorativni dijalog.

​

Restorativni dijalog je inkluzivan, zasnovan na restorativnim principima i vrednostima, i podstiče komunikaciju između učesnika koji imaju različita iskustva, percepcije,  očekivanja, osećanja i perspektive (Ray I Roberts,­2007).

​

Restorativni dijalog je otvoren process konstruktivne, dvosmerne komunikacije, koja omogućava razumevanje sebe i drugih i unapređenje ili transformaciju odnosa.

 

Restorativni dijalog se zasniva na  poštovanju različitosti i davanju jednakih mogućnosti stranama koje su u njega uključene, podstičući aktivno slušanje i empatiju.

 

Glavni preduslovi za uspešan restorativni dijalog su: ravnoteža moći, međusobno poštovanje i razumevanje, i uzdržavanje od međusobnog optuživanja.“[1]

​

Navedene tehnike koje se koriste u restorativnom dijalogu su tehnike koje se koriste u psihoterapiji.

​

Psihoterapija je proces koji se odvija po nekim pravilima, koji ima jasan cilj i strukturu (dakle, ne radi se o bilo kakvom razgovoru).

​

Principi restorativne pravde

​

­“Osnov­ni­ prin­ci­pi ­na­ ko­ji­ma ­po­či­va ­kon­cept ­re­stora­tiv­ne­ prav­de­ su:­ po­što­va­nje,­ uklju­či­va­nje­(in­klu­zi­a), ak­tiv­no­ uče­šće,­ osna­ži­va­nje,­ po­pra­vlja­nje­(ob­na­vlja­nje)­ i­ tran­sfor­ma­ci­ja.

​

Poštovanje

Poštovanje se odnosi na uvažavanje ljudskog dostojanstva i integriteta.

​

Princip poštovanja je garantovan svim učesnicima restorativnog procesa u jednakoj meri, kroz stvaranje bezbednog okruženja u kome svi mogu da izraze svoja osećanja i potrebe.

 

Uključivanje (inkluzija)

Uključivanje (inkluzija) se odnosi na davanje jednakih mogućnosti svim stranama u sukobu da se sastanu i da budu aktivno uključene u proces sopstvenog traganja za pravdom.

​

Aktivno učešće

Aktivno učešće podrazumeva kontrolu učesnika restorativnog procesa nad procesom i njegovim rezultatima.

 

Aktivno učešće je povezano sa sposobnošću učesnika da se angažuju u iznalaženju rešenja za nastalu situaciju i da prihvate odgovornost za sopstvene postupke.

 

Aktivno učešće znači spremnost za davanje doprinosa procesu donošenja odluka kroz uticaj na tok dijaloga i na dogovor između zainteresovanih strana.

​

Dijalog

Dijalog je inkluzivan i otvoren proces komunikacije među stranama, koji može da dovede do međusobnog razumevanja. Više o restorativnom dijalogu videti u prethodnom segmentu.

​

Osnaživanje

Osnaživanje se vezuje za aktivno učešće i uključivanje (inkluziju) strana pogođenih određenim događajem (konfliktom) u iznalaženje rešenja za nastalu situaciju. Odnosi se na sposobnost donošenja odluka i uticaj na ishod restorativnog procesa.

​

Popravljanje (obnavljanje)

Popravljanje (obnavljanje) se odnosi na popravljanje štete nastale povređujućim ponašanjem (viktimizacijom) i odnosa koji su narušeni.

 

Definiše se ili kao (materijalna) naknada štete ili kao širi pristup usmeren na popravljanje štete i obnavljanje narušenih odnosa, što podrazumeva i uspostavljanje ili obnavljanje komunikacije.

 

U tom smislu, popravljanje se odnosi na nameru zainteresovanih strana da prihvate događaj (sukob) kao deo svoje životne priče, i nameru zajednice da potvrdi ili ponovo uspostavi svoje vrednosti.

​

Transformacija

Transformacija u restorativnoj pravdi izlazi van okvira bavljenja sukobom (povređujućim ponašanjem) i otklanjanjem štete.

 

Restorativna pravda teži da promeni način percepcije i bavljenja određenim događajem (sukobom) od strane društva (zajednice) i da izmeni odnose između grupa u sukobu tako da se promeni percepcija o drugoj grupi, kako bi se stvorili uslovi za zajednički život, dakle, život jednih sa drugima, a ne jednih pored drugih.“ [1]

​

Iz navedenog se vidi da se prva tri principa {poštovanje, uključivanje i aktivno učešće} odnose na stvaranje pozitivne atmosfere između učesnika, posebno između prestupnika i žrtve, odnosno da se obezbedi ravnopravost među njima u pogledu iznošenja svojih emocija i stavova.

​

Zatim sledi {dijalog} kao suština restorativne pravde pomoću kojeg prestupnik i žrtva dolaze do sporazuma.

​

I na kraju {popravljanje} štete u smislu nekog oblika satisfakcije i {transformacija} kao promena načina percepcije, prestupnik da spozna kako se žrtva oseća, i obrnuto žrtva da spozna motive prestupnika  su ciljevi kojima se teži.

​

Kao što se vidi dijalog je suština jer od njegovog kvaliteta zavisi koliko uspešno će biti ostvareni ciljevi. U tome od koristi može biti psihoterapijski metod koji se koristi u terapiji.

​

Preduslovi za uspešno realizovanje restorativnog procesa

​

„Za uspešno realizovanje restorativnog procesa neophodni su sledeći preduslovi:

​

• Dobrovoljno uključivanje svih zainteresovanih strana.

• Razumevanje značaja i cilja koji se želi postići određenim restorativnim pristupom.

• Poverenje, uzajamno uvažavanje i poštovanje strana u sukobu.

• Saradnja i razumevanje.

• Sigurno i prijatno okruženje u kome se program realizuje.

​

Osoba koja vodi restorativni proces (medijator, facilitator) trebalo bi da bude neutralna tokom procesa, pružajući podjednaku pažnju svim stranama uključenim u proces i osiguravajući poverljivost cele komunikacije.

 

Dakle, to treba da bude profesionalna, nepristrasna i neutralna osoba u koju učesnici u postupku imaju podjednako poverenja. Zadatak osobe koja vodi restorativni proces je da pomogne učesnicima u postupku da prepoznaju sopstvene potrebe i interese i pronađu najbolje moguće rešenje koje je prihvatljivo za obe strane.“ [1]

​

Takve osobe moraju prvenstveno da budu zrele, samosvesne i stabilne ličnosti koje su edukovane da pažljivo slušaju klijenta, i da ga istovremeno vode kroz restorativni proces.

 

Takve osobe su dobri psihoterapeuti.

​

Da li je restorativna pravda alternativna sankcija

​

„Ni  u  jednoj  zemlji  restorativna pravda nije prihvaćena samo kao alternativa postojećem krivičnopravnom sistemu, već su njeni različiti elementi, u manjoj ili većoj meri, integrisani u postojeći sistem državnog reagovanja na kriminalitet, što vodi i različitom stepenu ostvarivanja restorativne pravde.

 

Stoga  je  teško  prihvatiti  dihotomnu  podelu  na  restorativni  i  retributivni  sistem,  koji  bi postojali  potpuno  nezavisno  jedan  od  drugog,  pa  bi  se  trebalo  prikloniti  shvatanju  o kompatibilnosti ova dva sistema, što vodi približavanju tzv. maksimalističkom konceptu restorativne pravde.

​

Restorativnu pravdu  ne  treba  posmatrati  kao  suprotnost  represivnom  sistemu  državne  reakcije  na kriminalitet.

 

To nisu dva odvojena, nezavisna sistema intervencije, već dva kraja jednog kontinuuma, integralni delovi jednog jedinstvenog sistema.

​

Takođe, ne treba izgubiti iz vida jedan od ključnih  standarda  za  primenu  restorativnog  procesa,  a  to  je  dobrovoljnost,  pa  se  tako primena  restorativnih  mehanizama  posmatra  kao  mogućnost,  a  ne  kao  obaveza“ [2]

​

Prednosti restorativne pravde

​

„Restorativna  pravda  se  pokazala  kao  korisna  alatka  za  bavljenje  različitim povređujućim  situacijama  i  za  rešavanje  sukoba.  Sve  strane  u  procesu  imaju priliku da se aktivno uključe u rešavanje pitanja koja ih se tiču, da objašnjavaju svoja  stanovišta,  da  dobijaju  odgovore,  iznose  mišljenje  o  budućim  načinima prevencije  sukoba,  što,  sve  skupa,  smanjuje  štetu  koju  je  žrtva  pretrpela  i ohrabruje učinioca da se uzdrži od budućih povređivanja drugih.“ [1]

​

Nedostaci

​

„I pored pozitivnog odnosa prema ideji restorativne pravde, zaključuje se da  mogućnosti  za  njenu  primenu  praktično  još  uvek  nisu  dovoljne. 

 

Drugim  rečima, nedostaju  mehanizmi  za  primenu  niza  rešenja,  kao  i  bolja  koordinacija  delovanja nadležnih institucija, što svakako predstavlja nedostatke na čijem otklanjanju treba raditi.“ [2]

​

​

[1] Sanja Ćopić i Vesna Nikolić-Ristanović
Priručnik o najboljim praksama primene restorativnih pristupa u interkulturalnom kontekstu

[2] Mr Sanja Ćopić RESTORATIVNA PRAVDA I KRIVIČNOPRAVNI SISTEM Doktorska disertacija

​

​