Prava osuđenih lica

​

Koja su prava osuđenih lica

​

Sva ljudska prava pripadaju i osuđenim licima i drugim licima lišenim slobode.

 

Lica lišena slobode, koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora ili su u pritvoru ne smeju biti lišena svog ljudskog dostojanstva i prava na humano postupanje sa njima i pored toga što su im kroz zakonito izrečenu kaznu, odnosno zbog toga što su u pritvoru, uskraćena neka prava i slobode.

 

Koja su osnovna prava osuđenika

​

Prava osoba koja se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne regiliše Zakon o izvršenju krivičnih sankcija (ZIKS).

​

•    Pravo na čovečno postupanje

​

Član 76

​

Svako mora poštovati dostojanstvo osuđenog.

​

Niko ne sme ugroziti telesno i duševno zdravlje osuđenog.

 

•     Pravo na osnovne uslove života

​

Smeštaj

​

Član 77

​

Osuđeni ima pravo na smeštaj koji odgovara savremenim higijenskim uslovima i mesnim klimatskim prilikama.

Razvrstavanje osuđenog u prostorije za zajednički boravak i spavaonice sprovešće se uz brižljivu ocenu svih okolnosti i podataka evidentiranih u prijemnom odeljenju, posebno imajući u vidu uzrast, lične osobine i sklonosti, kao i druga svojstva od kojih zavisi međusobni uticaj i opasnost od međusobnog fizičkog i psihičkog ugrožavanja.

Osuđeni sa invaliditetom ima pravo na smeštaj primeren vrsti i stepenu njegovih potreba.

​

Smeštaj trudnica, porodilja i majki

​

Član 78

​

Trudnice, porodilje i majke koje neguju decu smeštaju se odvojeno od ostalih osuđenih žena.

Prostorije u kojima osuđeni žive i rade

​

Član 79

​

Prostorije u kojima osuđeni žive i rade moraju biti čiste, suve, provetrene, zagrejane i dovoljno osvetljene, kako prirodnim, tako i veštačkim svetlom koje omogućava čitanje i rad bez smetnji za vid. Spavaonica mora biti toliko prostrana da na svakog osuđenog dođe najmanje osam kubnih metara i četiri kvadratna metra prostora.

Prostorije moraju imati primerene sanitarne uređaje i sredstva za ličnu higijenu.

​

Svaki osuđeni ima pravo na zaseban ležaj.

​

Slobodno vreme osuđenog

​

Član 80

​

Osuđeni ima pravo da izvan zatvorenih prostorija na svežem vazduhu, u slobodno vreme, provede najmanje dva časa dnevno.

​

Osuđeni, kome godine i telesne sposobnosti to dozvoljavaju, ima pravo u slobodno vreme na organizovanu fizičku aktivnost, uključujući i pravo da zajedno sa drugim osuđenicima koristi sportske terene i opremu.

 

Higijena u zavodu

​

Član 81

​

Osuđeni moraju održavati ličnu higijenu i higijenu odeće i prostorija u kojima borave.

​

Zavod je dužan da obezbedi pribor i sredstva za održavanje higijene.

​

U zavodima se redovno kontrolišu higijena osuđenih i prostorija u kojima borave.

​

Ishrana

​

Član 82

​

Osuđeni ima pravo na ishranu podobnu da održi njegovo dobro zdravlje i snagu, na tri obroka dnevno čija ukupna vrednost ne sme biti manja od 12.500 džula.

​

Osuđeni koji radi na težim poslovima, bolesnik, trudnica i porodilja ima pravo na ishranu koju im odredi lekar.

Osuđenom se obezbeđuje ishrana vodeći računa o njegovim verskim uverenjima, a prema mogućnostima zavoda.

Lekar ili drugo stručno lice proverava, pre deobe obroka, kvalitet ishrane i nalaz unosi u odgovarajuću knjigu.

 

Voda za piće

​

Član 83

​

Osuđenom u svako doba mora biti dostupna voda za piće.

​

Zdravstvena ispravnost hrane i vode u zavodima redovno se nadziru.

​

Propis koji uređuje ishranu osuđenih donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

​

Odeća, rublje i obuća

​

Član 84

​

Osuđeni ima pravo na besplatno rublje, odeću i obuću koji su prilagođeni mesnim klimatskim prilikama.

Ako to zahteva posao koji obavlja, osuđeni ima pravo na posebnu radnu odeću, obuću i opremu.

​

Propis koji uređuje odeću, obuću, rublje i posteljinu osuđenih donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

 

Izgled odeće i nošenje sopstvene odeće

​

Član 85

​

Odeća osuđenog ne sme delovati omalovažavajuće ni ponižavajuće.

​

U zavodu i odeljenjima otvorenog i poluotvorenog tipa osuđeni ima pravo da nosi sopstvenu odeću i obuću.

 

•     pravo na komunikaciju

​

Dopisivanje

​

Član 86

​

Osuđeni ima pravo da nadležnim organima upućuje podneske.

​

Strani državljanin se može podneskom obratiti diplomatsko-konzularnom predstavniku zemlje čiji je državljanin, odnosno države koja štiti njegove interese, a osuđeni čije interese ne štiti nijedna država može se podneskom obratiti nadležnim organima Republike Srbije i nadležnim međunarodnim organizacijama.

​

Zavod izdaje osuđenom potvrdu o prijemu pismena koja sadrži ime pošiljaoca, datum i broj pod kojim je zavedeno pismo.

​

Osuđeni podneske prima i upućuje preko zavoda, o svom trošku.

​

Upravnik zavoda na molbu osuđenog koji nema novčanih sredstava može odobriti slanje podnesaka o trošku zavoda.

​

Ograničenje prava na dopisivanje

​

Član 87

​

Osuđeni ima neograničeno pravo na dopisivanje o svom trošku.

​

U zavodu zatvorenog i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem ili zatvorenom odeljenju zavoda, na predlog upravnika zavoda ili direktora Uprave, sudija za izvršenje nadležan prema sedištu zavoda može doneti odluku da se tekst pisama nadzire ako se na taj način doprinosi otkrivanju ili sprečavanju novih krivičnih dela. Iz istih razloga sudija za izvršenje može uskratiti dopisivanje.

​

Odluka iz stava 2. ovog člana preispituje se na svaka dva meseca.

​

Protiv odluke suda iz stava 2. ovog člana, osuđeni ima pravo žalbe u roku od tri dana veću suda. Žalba ne odlaže izvršenje odluke.

​

U slučaju sumnje da se pismena korespondencija koristi za slanje i primanje nedozvoljenih stvari, pismo upućeno osuđenom, kao i pismo koje on upućuje, otvoriće se u njegovom prisustvu i pregledati. Nedozvoljene stvari će se oduzeti.

​

Telefonski razgovor

​

Član 88

​

Osuđeni ima pravo na telefonski razgovor u skladu sa odredbama propisa koji uređuje kućni red zavoda, o svom trošku.

​

Odredbe člana 87. st. 2. do 4. ovog zakona shodno se primenjuju i na nadziranje telefonskog razgovora.

 

•    pravo na rad i prava po osnovu rada

​

Član 98

​

Rad osuđenog je sastavni deo programa postupanja.

​

Svrha rada je da osuđeni stekne, održi i poveća svoje radne sposobnosti, radne navike i stručno znanje kako bi mu se omogućili uslovi za uspešnu reintegraciju.

​

U okviru izvršenja programa postupanja, osuđeni je obavezan da izvršava radne zadatke i obaveze.

 

Svrha rada

​

Član 99

​

Rad osuđenih mora biti svrsishodan i ne sme biti ponižavajući.

​

Postizanje ekonomske koristi od rada osuđenih ne sme štetiti ostvarenju svrhe tog rada.

​

Vrsta posla

​

Član 100

​

Vrsta posla određuje se prema psihičkim i fizičkim sposobnostima, stručnim kvalifikacijama, izraženim željama osuđenog i prema mogućnostima zavoda.

​

Psihičke i fizičke sposobnosti osuđenog za rad procenjuje stručni tim zavoda.

​

Upošljavanje osuđenih

​

Član 101

​

Osuđeni se upošljava u zavodu ili izvan zavoda.

​

Uređenje i način rada u zavodu treba da su što sličniji uređenju i načinu rada izvan zavoda.

​

O upošljavanju osuđenih vodi se posebna evidencija.

​

Zavodu pripada tržišna naknada za rad osuđenih izvan zavoda.

 

Rad na radnom mestu na kome je osuđeni zaposlen

​

Član 102

​

Na molbu lica koje je prvi put osuđeno na kaznu zatvora do šest meseci, direktor Uprave može odobriti da za vreme trajanja kazne obavlja poslove na radnom mestu na kome je bilo zaposleno u vreme prijema naloga za izvršenje kazne, ako za to postoje opravdani razlozi, a krivično delo za koje je osuđeno nije u vezi s tim poslovima.

​

Protiv odluke direktora Uprave iz stava 1. ovog člana osuđeni ima pravo žalbe sudiji za izvršenje.

 

Radno vreme osuđenih

​

Član 103

​

Radno vreme osuđenog može trajati do 40 časova nedeljno, a izuzetno može trajati i duže, pod uslovima određenim zakonom.

​

Osuđeni koji pohađa nastavu opšteg ili stručnog obrazovanja radi srazmerno kraće radno vreme.

​

Osuđeni može izvan radnog vremena da se uposli najviše dva časa dnevno na održavanju čistoće i drugim tekućim poslovima u zavodu.

​

Uračunavanje u radni staž

​

Član 104

​

Rad osuđenog ne uračunava se u staž osiguranja.

​

Kad se shodno propisima o uslovima za stručnu kvalifikaciju i samo vreme provedeno na radu priznaje za sticanje stručne kvalifikacije, priznaje se za tu kvalifikaciju i vreme provedeno na istoj vrsti posla tokom izdržavanja kazne zatvora.

​

Naknada za rad

​

Član 105

​

Osuđeni ima pravo na naknadu za rad, koja se isplaćuje jednom mesečno.

​

Naknada za rad iznosi najmanje 20% od najniže cene rada u Republici Srbiji, s tim da se za rad duži od punog radnog vremena uvećava za 50%. ( Najmanji iznos plate u Srbiji u 2017 godini iznosi 22600, znači da minimum u zatvoru iznosi 4560,00 dinara na mesečnom nivou ili 130 dinara je minimalni obračun po satu u Srbiji, što znači da je u zatvorima minimum 26 dinara po satu  prim.aut.).

​

Na naknadu za rad ne plaćaju se porezi i doprinosi.

 

Nagrada za rad

​

Član 106

​

Upravnik zavoda može osuđenog novčano nagraditi za uspehe u radu.

​

Najviši iznos naknade i nagrade za rad određuje direktor Uprave.

​

Raspolaganje naknadom i nagradom za rad

​

Član 107

​

Osuđeni može slobodno raspolagati sa naknadom i nagradom za rad. Određeni procenat naknade i nagrade osuđenog može se staviti na štednju.

​

Zaštita na radu

​

Član 108

​

Osuđeni uživa zaštitu na radu shodno propisima koji uređuju zaštitu na radu.

​

Osuđeni koji je bez svoje krivice privremeno nesposoban za rad ima pravo na naknadu shodno propisima koji uređuju zdravstveno osiguranje.

​

Zavod podmiruje najnužnije potrebe osuđenog koji bez svoje krivice ne radi, a nema sopstvenih sredstava.

​

Odmori

​

Član 109

​

Osuđeni ima pravo na dnevni, nedeljni i godišnji odmor shodno zakonu koji uređuje prava iz radnog odnosa.

​

Godišnji odmor koristi se u posebnim prostorijama zavoda.

​

Za vreme godišnjeg odmora osuđeni prima naknadu za rad kao da radi, u smislu ovog zakona.

​

Odsustvo sa rada osuđene žene

​

Član 110

​

Osuđena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće, porođaja i materinstva, shodno zakonu koji uređuje prava iz radnog odnosa.

​

Intelektualna svojina

​

Član 111

​

Za dela iz oblasti intelektualne svojine stvorena za vreme izdržavanja kazne zatvora, osuđenom pripadaju prava shodno zakonu koji uređuje prava na intelektualnu svojinu.

​

Podzakonski propis o radu osuđenog

​

Član 112

​

Propis koji uređuje rad osuđenog donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

 

 

•     pravo na zdravstvenu zaštitu;

​

Zdravstvena zaštita

​

Član 113

​

Osuđeni ima pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa zakonom koji uređuje zdravstvenu zaštitu i odredbama ovog zakona.

​

Osuđenom će se obezbediti lekovi sa pozitivne liste.

​

Osuđeni kome se u zavodu ne može pružiti odgovarajuća zdravstvena zaštita, na predlog lekara, upućuje se u Specijalnu zatvorsku bolnicu ili drugu zdravstvenu ustanovu, a trudnica radi porođaja u porodilište.

​

Vreme provedeno na lečenju uračunava se u kaznu zatvora.

​

Lečenje osuđenog

​

Član 114

​

Lečenje osuđenog se sprovodi uz njegov pristanak.

​

Prisilno hranjenje osuđenog nije dozvoljeno.

​

Ako osuđeni odbijanjem lečenja ili hrane ozbiljno ugrozi svoje zdravlje ili život primeniće se druge medicinske mere koje odredi lekar.

​

Zdravstveni pregled osuđenog vrši se samo u prisustvu zdravstvenog radnika, osim ako zdravstveni radnik drugačije ne zatraži.

​

Osuđeni ima pravo da bude upoznat sa nalazima o njegovom zdravstvenom stanju i sadržinom njegovog zdravstvenog kartona, osim u slučajevima predviđenim propisima koji uređuju zdravstvenu zaštitu. Osuđeni ima pravo da fotokopira svoju medicinsku dokumentaciju o svom trošku.

​

Uz pismenu saglasnost osuđenog, zavod može zatražiti medicinsku dokumentaciju od zdravstvene ustanove u kojoj se osuđeni lečio pre stupanja na izvršenje kazne.

​

Osuđenom se mora omogućiti da koristi usluge zubnog lekara.

​

U zavodu se može obrazovati posebno odeljenje za odvikavanje od psihoaktivnih supstanci.

​

Propis koji uređuje rad odeljenja za odvikavanje od psihoaktivnih supstanci i sprovođenje programa odvikavanja od psihoaktivnih supstanci donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

​

Obaveze lekara

​

Član 115

​

Lekar u zavodu dužan je da:

​

1) pregleda svakog osuđenog odmah nakon prijema u zavod, po povratku u zavod sa privremenog odsustva i pre otpuštanja iz zavoda;

2) prilikom prijema u zavod i uvek kada je to potrebno, ustanovi da li je osuđeni fizički ili duševno oboleo i proceni njegovu radnu sposobnost;

3) odmah pregleda osuđenog koji se žali da je bolestan ili postoje znaci da je bolestan;

4) svakodnevno pregleda osuđenog koji je bolestan ili odbija hranu ili vodu;

5) kontroliše smeštaj, ishranu, higijenu, sanitarne i druge uslove od kojih zavisi zdravlje osuđenih;

6) vodi posebnu evidenciju o povredama osuđenih i obaveštava upravnika zavoda o bilo kom znaku ili indikaciji da je prema osuđenom primenjeno nasilje. Lekar je dužan da u izveštaju o utvrđenim povredama unese i navode osuđenog lica o načinu nastanka povrede, kao i da iznese svoje mišljenje o povezanosti navoda osuđenog i nastalih povreda;

7) nadzire rad apoteke i medicinskog osoblja koje evidentira, izdaje i daje propisanu terapiju osuđenom.

​

Obaveštavanje upravnika zavoda

​

Član 116

​

Lekar u zavodu dužan je da upravniku zavoda u pismenoj formi:

​

1) podnosi periodične izveštaje o zdravstvenom stanju osuđenih;

2) podnese izveštaj uvek kada ustanovi da je fizičko ili duševno stanje osuđenog narušeno ili ugroženo zbog produženja ili načina izdržavanja kazne i da preporuči mere za postupanje sa tim licem, uključujući i mogućnost prekida izvršenja kazne;

3) daje nalaze i preporuke o količini i kvalitetu hrane za osuđene;

4) daje nalaze i preporuke o poboljšanju higijene u zavodu i kod osuđenih, stanju sanitarnih uslova i uređaja, grejanja, osvetljenja i provetravanja u prostorijama u kojima borave osuđeni;

5) daje nalaze i preporuke u vezi sa neophodnim fizičkim aktivnostima osuđenih.

​

Upravnik zavoda dužan je da bez odlaganja preduzima mere iz stava 1. ovog člana koje mu preporuči lekar.

​

Specijalistički pregled

​

Član 117

​

Na zahtev osuđenog, upravnik zavoda može mu odobriti specijalistički pregled, ako takav pregled nije odredio lekar, uz prethodno pribavljeno mišljenje lekara o razlozima odbijanja.

​

Troškove pregleda iz stava 1. ovog člana snosi osuđeni, ako upravnik zavoda drugačije ne odredi.

​

Obaveštenje bliskih lica

​

Član 118

​

O ozbiljnoj ugroženosti zdravlja ili života osuđenog, ili o njegovom premeštaju u zavodsku bolnicu ili drugu zdravstvenu ustanovu, zavod će odmah obavestiti njegovog bračnog druga, decu, usvojenike ili lice sa kojim je do odlaska na izvršenje kazne živeo u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, a ako ih osuđeni nema tada njegove roditelje, usvojitelja, braću, sestre ili dalje srodnike.

 

•         pravo na informisanje

​

Član 121

​

Osuđeni ima pravo da nabavlja dnevnu i periodičnu štampu o svom trošku i da koristi druga sredstva javnog obaveštavanja.

​

Osuđeni može da čita knjige iz biblioteke zavoda i knjige koje sam pribavi.

 

•        pravo na religiju

​

Član 125

​

Osuđeni ima pravo:

​

1) na verski obred;

2) da drži i čita versku literaturu;

3) da ga poseti svešteno lice ili drugi verski službenik.

​

Ako u zavodu postoji dovoljan broj osuđenih iste veroispovesti, na njihov zahtev, upravnik zavoda će dozvoliti sveštenom licu ili drugom verskom službeniku te veroispovesti da ih redovno posećuje ili da u zavodu ima redovnu službu ili nastavu.

​

Osuđeni slobodno odlučuje da li će da prisustvuje verskom obredu ili poseti sveštenog lica, odnosno drugog verskog službenika.

​

Verski obred obavlja se u posebnoj, prikladnoj prostoriji zavoda.

​

Vreme, trajanje i način korišćenja verskih prava uređuju se propisom o kućnom redu zavoda.

 

•       pravo na pritužbu

​

Podnesak, pritužba i žalba

​

Član 126

​

Osuđeni se može, radi ostvarivanja svojih prava, podneskom obratiti načelniku ili drugom ovlašćenom licu iz odgovarajuće službe zavoda.

​

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od pet dana od dana predaje podneska, pismeno i obrazloženo odgovori na podnesak osuđenog.

​

Osuđeni ima pravo pritužbe upravniku zavoda zbog povrede prava ili drugih nepravilnosti koje su mu u zavodu učinjene.

​

Osuđeni može podneti pritužbu iz stava 3. ovog člana u roku od tri meseca od dana nastanka povrede prava ili druge nepravilnosti, a izuzetno u roku od šest meseci ako je postojala objektivna sprečenost.

Pritužbu koja je nerazumljiva upravnik zavoda će vratiti osuđenom radi pojašnjenja navoda. Rok za dostavljanje pojašnjenja je 48 časova.

​

Ako osuđeno lice ne dostavi pojašnjenje u ostavljenom roku, pritužba će biti odbačena.

Ako se pritužba odnosi na ugrožavanje ili povredu tela ili zdravlja osuđenog, upravnik zavoda će narediti da lekar odmah pregleda osuđenog i da o tome sačini izveštaj.

​

Upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti dužan je da ispita pritužbu osuđenog i da u roku od 15 dana donese rešenje.

Ako se utvrdi da su navodi iz pritužbe osnovani, upravnik ili lice koje on odredi, odmah će naložiti otklanjanje utvrđenih nepravilnosti.

​

Ako otklanjanje nepravilnosti nije moguće, upravnik će nalogom zabraniti njeno dalje ponavljanje.

Osuđeni koji ne dobije odgovor na pritužbu ili nije zadovoljan donetim rešenjem ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja podnese žalbu direktoru Uprave.

​

Direktor Uprave dužan je da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

​

Pritužba direktoru Uprave

​

Član 127

​

Ako osuđeni smatra da je njegovo pravo povređeno postupanjem upravnika, može podneti pritužbu direktoru Uprave.

​

Ako direktor Uprave ili lice koje on ovlasti utvrdi da pritužba nije podneta iz razloga navedenog u stavu 1, pritužbu će dostaviti nadležnom organu i o tome će obavestiti osuđenog.

​

Direktor Uprave ili lice koje on ovlasti može da ispita osnovanost pritužbe i neposrednim uvidom u dokumentaciju zavoda, razgovorom sa upravnikom i zaposlenima u zavodu, razgovorom sa osuđenim koji je podneo pritužbu i drugim osuđenima, bez prisustva zaposlenih u zavodu.

​

Ako se utvrdi da je pritužba osnovana, direktor Uprave će naložiti da se otkloni povreda prava osuđenog.

​

Ako otklanjanje nepravilnosti nije moguće, direktor Uprave će zabraniti njeno dalje ponavljanje.

​

Ako smatra da je do povrede prava osuđenog došlo usled postupanja zaposlenog, direktor Uprave obavestiće pismeno upravnika zavoda i lice ovlašćeno za vršenje nadzora, a ako smatra da je do povrede prava osuđenog došlo usled postupanja upravnika obavestiće lice ovlašćeno za vršenje nadzora.

​

Pritužba ovlašćenom licu

​

Član 128

​

Osuđeni ima pravo da se bez prisustva zaposlenih lica u zavodu prituži ovlašćenom licu koje nadzire rad zavoda.

 

•     pravo na obrazovanje

​

Obrazovanje

​

Član 122

​

Osuđeni ima pravo na osnovno i srednje obrazovanje, koje se shodno propisima koji uređuju obrazovanje organizuje u zavodu.

​

Zavod organizuje i druge vidove obrazovanja osuđenih.

​

Vanredno školovanje

​

Član 123

​

Upravnik zavoda može osuđenom odobriti vanredno školovanje ako se program obrazovanja može uskladiti sa bezbednosnom procenom.

​

Troškove vanrednog školovanja snosi osuđeni.

​

Podzakonski propis o obrazovanju osuđenih

​

Član 124

​

Iz isprave o sticanju obrazovanja ne sme biti vidljivo da je obrazovanje osuđenog stečeno za vreme izdržavanja kazne.

​

Propis kojim se uređuje obrazovanje osuđenih sporazumno donose ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za poslove obrazovanja.

​

​

 

 

U Evropskoj uniji je pravo na obrazovanje zajamčeno Poveljom o osnovnim pravima EU u kojoj se navodi da “svako ima pravo na obrazovanje i na pristup strukovnom i trajnom usavršavanju” (čl. 14). Evropski parlament zagovara pismenost i osnaživanje žena na različitim nivoima. To su na primer, promovisanje digitalne pismenosti kroz jednu od najvažnijih inicijativa – Digitalnu agendu za Evropu.

​

​

​