Uslovni otpust

 

 

 

Šta je uslovni otpust

​

Uslovno otpuštanje ili uslovni otpust, podrazumeva otpuštanje na slobodu, ukoliko su ispunjeni predviđeni uslovi, osuđenika koji je izdržao deo kazne u kazneno-popravnom zavodu, pre nego što je izdržao kaznu u punom trajanju, pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne izvrši novo krivično delo.

​

​

Ciljevi uslovnog otpusta

​

Uslovni otpust kao primarni cilj ima rehabilitaciju i reintegraciju osuđenih lica. Osim toga uslovni otpust bitno rasterećuje kapacitete zatvora.

​

​

Modeli uslovnog otpusta

​

Postoje obavezni, fakultativni i automatski uslovni otpust.

​

Automatski uslovni otpust se najređe primenjuje ( u našem zakonu nije u primeni automatski uslovni otpust)  zato što izvesnost datuma otpuštanja kod nekih osuđenika smanjuje motivaciju za učešće u rehabilitacionim programima i za dobro vladanje, zbog čega sudovi najčeće izriču duže kazne zatvora.

​

Uslovni otpust u Srbiji

​

U našem zakonu  Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016), koji se primenjuje od 01.06.2017. godine regulisan je uslovni otpust kao:

​

•  obavezni

​

„(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

​

•  fakultativni

​

(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:

​

– koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;

​

– koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);

​

– koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;

​

– koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na (brisano – „bezuslovnu“) kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

​

Pravni portal

​

​

Pretpostavke za dobijanje uslovnog otpusta

​

Uslovno otpuštanje po definiciji podrazumeva ispunjenost određenih uslova. U našem pravu to je protok dve trećine izdržane kazne I dobro vladanje osuđenika I to tako da se sa osnovom može očekivati  da osuđeni neće izvršiti novo krivično delo dok traje uslovni otpust.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Snežana Soković

​

​

Nedostatak

​

1.Glavni nedostatak se ogleda u slaboj primeni instituta uslovnog otpusta i po tom pitanju trebalo bi da se zakon sprovodi u što većoj meri.

​

Sudovi su veoma škrti u pogledu davanja uslovnog otpusta, ponekad sud daje trivijalne razloge poput tvrdnje da se odbija molba za uslovni otpust, jer osuđenik nije napredovao do najvišeg mogućeg stepena u tretmanu A1 (iako ima A2 koji podrazumeva sve pogodnosti i proširena prava u zavodu i van zavoda), mada nigde u zakonu ne postoji takav osnov za odbijanje.

​

“ Prihvatanjem stava da je uslovni otpust pravo, a ne predmet diskrecionih ocena, sistem uslovnog otpuštanja dobija u ozbiljnosti i pravnoj sigurnosti, penitencijarna praksa u sadržini, dok će za osuđenike to značiti veću motivacionu snagu.“(1)

​

2. Drugi nedostatak je što institut uslovnog otpusta nije obavezan za primarno osuđena lica u slučaju da su pravosnažno osuđena više od tri puta.

​

Primarno osuđena lica su ona lica koja se prvi put nalaze na izdržavanju kazne zatvora.

​

Prvi put osuđivana lica.

​

Međutim, šta ukoliko su ta lica imala krivične postupke u toku, a koji se nisu okončali pre izricanja prve kazne?

 

U tom slučaju  lice započne izdržavanje kazne kao primarno osuđeno lice, ali u međuvremenu bude osuđeno i za ostala krivična dela. Šta se dešava u tom slučaju?

​

Ukoliko ima više od tri pravosnažne presude gubi pravo na amnestiju i uslovni otpust više nije obavezan, več fakultativan, i to bez obzira što se to lice prvi put nalazi na izdržavanju zatvorske kazne.

 

Naše zakonodavstvo po tom pitanju nije pravilo razlike između onih koji su prvi put u zatvoru bez obzira na broj presuda, i onih koji su više puta bili na izdržavanju kazne.

 

Naše zakonodavstvo poznaje samo jednom osuđivan ili više puta osuđivan.

 

Merilo je broj pravosnažnih presuda , a ne broj koliko puta je neko bio u ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija.

 

Zakonodavac u ovom primeru uzima pojam povratnika u kriminološkom smislu, gde je po definiciji povratnik ono lice koje je izvršilo više krivičnih dela nezavisno od postojanja sudske odluke između izvršenih krivičnih dela, dok je u penološkom značenju povratnik osoba koja je ponovila krivično delo nakon izlaska iz neke od ustanova za izvršenje krivičnih sankcija.

 

Što je prilično za zamerku, jer radi se o instituciji uslovnog otpusta koje je regulisano Krivičnim zakonom i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, što spada u penološki domen.

 

Polazeći od tog da  uslovno otpuštanje  posmatramo  „kao naknadno odmeravanje kazne (tim pre što okolnosti koje nadležni organ uzima u obzir i te kako liče na one koje imaju uticaj na odmeravanje kazne)“ (1), onda je  neosnovano,  nepravedno i protivzakonito praviti diskriminaciju i primeniti strožije mere prema primarnim osuđenicima, odnosno onim licima koja imaju više presuda, ali su prvi put na izdržavanju kazne ili još nisu stupila na istu (realni sticaj), i onih koji su više puta osuđeni i koji su više puta bili na izdržavanju kazne zatvora (povrat), jer  u srpskom  zakonodavstvu prilikom odmeravanja kazne kao otežavajuća okolnost može se  uzeti  samo povrat, ne i sticaj.

​

„Uslovni otpust u našem pravu u suštini predstavlja modifikaciju izrečene kazne, korektiv pravosnažne odluke o kazni.“(1)

​

​

(1) Mr. Slađana Jovanović, Mogući pravci preispitivanja instituta uslovnog otpusta

​

3. Treći nedostatak: u sudskoj praksi se u pogledu primene uslovnog otpusta javilo još jedno sporno pitanje.

 

Naime, problem se otelotvoruje u tome da li sud prilikom odlučivanja
o molbi za uslovni otpust treba da ima u vidu odnos izdržanog i neizdržanog
dela kazne (primera radi, šta ukoliko se osuđeni nalazi na izdržavanju
kazne u trajanju od petnaest godina, izdržao je deset godina, te mu je faktički
ostalo da izdrži još pet godina, što objektivno predstavlja veliki deo neizdržane
kazne, bez obzira na to što je izdržao dve trećine kazne na koju je osuđen?).

O ovom pitanju je posle određenog vremena zauzet jedinstven stav, iako
je u praksi dolazilo do ukidanja određenog broja odluka, jer su sudovi prilikom
odlučivanja uzimali navedenu okolnost u obzir.

​

U konačnom je zauzet stav, za koji se i mi zalažemo, da je deo neizdržane kazne irelevantan prilikom donošenja odluke o uslovnom otpustu, s obzirom na to da član 46 stav 1 Krivičnog zakonika postavlja dva uslova za puštanje na uslovni otpust. Jedan je
objektivne prirode i tiče se dela izdržane kazne, a drugi je subjektivne prirode
i tiče se ocene da li se osuđeni u toku izdržavanja tako popravio da se može sa
osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da neće učiniti
novo krivično delo do isteka vremena za koje je izrečena kazna.(2)

​

(2) Darko Dimovski i Iva Popović USLOVNI OTPUST – NORMATIVNI I PRAKTIČNI ASPEKT

​

​

​