Empatija i krivično delo
Empatija znači saosećanje.
Doživeti emocije drugih ljudi.
Kada ne bi postojala sposobnost uživljavanja u tuđe emocije ne bi mogli da razumemo druge ljude.
Mi osećamo samo svoje emocije.
Kad neko kaže da mu je hladno, a mi se nalazimo daleko od te osobe gde je veoma toplo, nećemo moći da razumemo šta ta osoba proživljava.
Moramo i mi da osećamo isto ili da smo nekada osećali isto da bi znali o čemu govori.
Ali pošto ne možemo svi doživeti sve iste stvari postoje bazne emocije koje svi imaju kao, na primer, tuga, ljutnja, radost, dosada i slično, pa pomoću njih možemo da spoznamo emocije drugih ljudi.
Analogija je još jedna tehnika koja nam pomaže da shvatimo druge.
Kada toga ne bi bilo onda bi ljudi bez ikakvog ustručavanja nanosili bol drugima.
„Džordž Orvel je, recimo, inspirativan model.
Nakon što je služio kao kolonijalni policijski službenik u Britanskoj Burmi dvadesetih godina prošlog veka, Orvel se vratio u Britaniju odlučan da otkrije kakav je život iz pozicije onih koji žive na društvenim marginama.
„Želeo sam da se u potpunosti uklopim – da se nađem među onima koji su potlačeni,” pisao je Orvel.
Njegov plan bio je da se obuče kao beskućnik u pohabane cipele i kaput, a zatim da živi na ulicama Istočnog Londona sa prosjacima i skitnicama.
Kao rezultat, nastala je njegova knjiga „Ispod i izvan Pariza i Londona”, u kojoj je izneo radikalnu promenu svojih uverenja, prioriteta i odnosa prema ljudima.
Ne samo da se uverio da beskućnici nisu „pijani ološ”, već je razvio nova prijateljstva sa nekolicinom njih, izmenio svoje viđenje nejednakosti i obezbedio odličan materijal za svoje literarno stvaralaštvo.
To je bilo, prema njegovim rečima, najbolje putovanje u njegovom životu.
Uvideo je da empatija, ne samo da nas čini dobrima, već i nama čini dobro.
Svako od nas može da osmisli sopstveni eksperiment.
Možemo da počnemo da radimo stvari koje inače ne radimo, a uključuje ljude i zajednice koji nam nisu bliski.“
http://www.psihoverzum.com/navike-empaticnih-ljudi/
