Sudija - moralni lik?

Teorijski svi znamo kako bi sudija trebalo da bude po pitanju moralnih i karakternih crta: stabilan, zreo, pouzdan, razuman, staložen, human i slično.

A u stvarnosti ko nam sudi!

Osoba sa problemima u porodici, frustrirana osoba, labilna, povodljiva, agresivna...

Stručne literature su pune objašnjenja o tome kako u zatvoru postoji neformalni sistem koji ima veoma jak uticaj na osuđenike.

Ali ono što se ne govori jeste činjenica da u svakom zatvorenom krugu iliti kolektivu postoji neformalni sistem.

Takav sistem postoji i među sudijama i taj neformalni kolektiv određuje sklonosti i odluke onih sudija koji prihvate takav neformalni sistem.

Oni koji ga ne prihvate, prolaze slično kao i osuđenici koji ne prihvataju neformalni sistem zatvora: bivaju izloženi podsmehu i bivaju prognani od strane većine kolektiva, izopšteni za donošenje bilo kakvih odluka.

Osoba koja se može odupreti uticaju kolektiva mora biti razumna, zrela i hrabra. Razumna da shvati uticaj koji kolektiv vrši na nju, zrela da kontroliše svoje emocije, a hrabra da zastupa svoje stavove.

Jer u suprotnom dovodi se u pitanje etička crta koja mora postojati u radu sa prestupnicima koji su bez obzira na sve ipak ljudi.

Kako prestupnik, koji stoji pred sudijom koji nema adekvatne moralne vrednosti, može osećati pravdu.

Kako može videti da je dobio šta je zaslužio, kad on gleda u osobu koja ga sudi, a koja isto ima moralnih grešaka, možda čak i više?

Jedina razlika je u poziciji sedenja: sudija sedi za sudijskim stolom, a prestupnik na optuženičkoj klupi.

Zar to treba da bude jedina razlika ili razlika treba da se ogleda u većoj moralnosti sudije?